Smeh bez razloga - Smeh Joga Srbija - Bezuslovan smeh

Smeh bez razloga

Možemo li se smejeti bez razloga

Pre nego što počnemo, hajde da razjasnimo par zabluda o smehu:

  • morate imati smisao za humor da biste se smejali
  • morate imati razlog za smeh
  • morate biti srećni da biste se smejali

Ipak, kao ljudi smo zaboravili da se smejemo!

smeh bez razloga

Smeh bez uslova ili bezuslovan smeh

Smeh bez razloga – prema istraživanju nemačkog psihologa dr Michael Titze, deca se smeju spontano stotinu puta na dan dok se odrasli smeju manje od 15 puta na dan. Naš smeh raste sa nama, od nevinog i spontanog do uslovljenog i kontrolisanog. Neka istaživanja Dr.Titze pokazuju da smo se do pre par godina smejali oko 18 minuta na dan. Danas se, međutim, smejemo samo šest puta dnevno.

Postoje mnogi razlozi zašto smeh nestaje… Živimo u brzom i stresnom svetu gde nas malo šta zasmeje a od mnogih se mrštimo, niko ne želi da preuzme odgovornost i uporno pokušavamo da živimo u neko drugom momentu radije nego sad, naše društvo je postalo bazirano na strahu i pravilima gde se na smeh gleda kao na odgovornost i neozbiljnost, smisao za humor je redak i ponekad neprikladan jer se danas sve mora uzeti tako ozbiljno, sreća je postala uslovan i spoljašni faktor podržavana sa komentarima kao što je “kada dobijem ‘ovo’ tada ću biti srećan”.

Smeh bez razloga – Smeh joga  je zasnovana na filozofiji “glume sreće”. U Smeh jogi ne morate biti srećni, ili da imate razlog, ili da čak imate smisao za humor kako biste se smejali. Važno je navesti da se ‘smeh bez razloga’ razlikuje od smeha koji izaziva humor. Nismo se rodili sa smislom za humor ali se jesmo rodili sa sposobnošću da se smejemo.

Klovn je kao aspirin, samo on radi duplo brže. – Groucho Marks

Kako se smejati bez razloga

Najbolji deo Smeha je što nam stvarno ne treba nikakav “razlog” da se smejemo …. samo počnimo. U početku smejati se sam izgleda čudno, ali je lakše kada se pridružite Smeh klubu. Klub pruža platformu koja pomaže da se probiju psihološke barijere i štiti sve inhibicije. Čovek zbilja može “osetiti” kako se “simulirani” smeh pretvara u “pravi” i zarazan smeh.

Teorija kretanja

Kretanje stvara emocije. Emocije stvaraju kretanje.

Najčešće postavljano pitanje je: Kako se smejati kada si neraspoložen ili kada nemaš razlog da se smeješ? Odgovor je jednostavan… Postoji dobro uspostavljena veza između tela i uma. Šta god da se dogodi umu, dogodi se i telu. Ako posmatrate tužne i depresivne ljude, njihova tela su depresivna. Oni lagano hodaju, razgovaraju polako i njihove telesne funkcije su spore i traljave. Suprotno je takođe tačno, šta god da se dogodi telu dešava se i umu. Često smo čuli: “Ako si tužan, nemoj sedeti skrštenih ruku. Idi raditi neke fizičke poslove, ili idi u šetnju i džogiraj, osećaćeš se bolje.” I zaista, uvek se osećamo bolje kada nam je telo aktivno. Čak i kada si nesrećan, ponašaj se ili glumi sreću što će dovesti do toga da vaš um uđe u stanje sreće. Dajte smeh vašem telu i vaš um će uskoro slediti.

Smeh joga

Smeh joga koristi dvosmernu telo-um vezu da bi promenili stanje uma kroz dobrovoljne fizičke gestove, uključujući ponavljaje tapšanja, pevušenja, i specifične pokrete tela, zajedno sa smehom i vežbama disanja. Ovaj efekat je toliko moćnan da smo videli  kako se uz Smeh Yogu prevazilazi teška depresija u hiljadama ljudi širom sveta. U stvari, postoji izreka u Smeh klubu: “Ako se ne možeš smejati, dovedi svoje telo u Smeh klub, i tvoj um će shvatiti!”

Teorija kretanja
Uđeš sa stresom, izađeš sa smeehom

Smeh je sav u razigranosti

Da li znate zašto se deca smeju 300 do 400 puta dnevno, dok se odrasli smeju samo 10 do 15 puta?

To je zato što odrasli koriste svoj mozak da prvo shvate humor i onda smeh. To se zove Um – Telo model ili model Humor. Telo se oslanja na sposobnost uma da razume šta je smešno i zabavno. Na primer, u kojoj meri se osoba smeje datoj šala zavisi od toga koliko je šala dobra, naracije i stanja uma slušaoca. Jedina začkoljica u ovom modelu je – to ne garantuje koliko će se osoba smejati. To zavisi od uslova kao što smisao za humor, stanje uma i kvalitet eksternih stimulansa.

Drugi model je Detinjasti model ili Telo – Um model. Posmatrajte decu – oni se smeju najviše dok se igraju. Njihov smeh dolazi direktno iz tela i ne koriste bilo kakve intelektualne kapacitete mozga. To jasno ukazuje da je izvor smeha u telu. Možemo da ga koristimo kad god je potrebno pomeranjem tela po volji. Značajna karakteristika ovog modela je da osoba aktivno učestvuje u smehu i duhovitim aktivnostima umesto da budu pasivni učesnik.

Smeh Joga i smeh bez razloga pomaže da kultivišemo dečiju razigranost. Jednom kada naučite da se igrate, smeh je prirodni ishod. Kada naučite da indukujete smeh na telo, um samo prati u stopu. Fizički model Smeha je laka praksa za većinu ljudi, jer oni ne osećaju potrebu da se identifikuju sa mentalnim delom ili smislom za humor.

Smeh bet razloga i teorija kretanja
Smeh bez razloga

Smeh joga je sva u radosti, ne u sreći

Smeh Joga pravi jasnu razliku između sreće i veselja. Sreća je uslovna reakcija, pod uslovom da su ispunjene određene želje uma. Ovaj pristup se odnosi na to kakav je vaš život bio u prošlosti, ili kakav će biti u budućnosti, ali skoro nikad se ne dešava u sadašnjem trenutku. Tužna je činjenica da čak i ako su ispunjeni uslovi, sreća je često prolazna kako je brzo razmeštena novim uslovima (kretanje stativa). Da li se sećate koliko dugo ste ostali srećni nakon što ste dobili diplomu, automobil, posao, ili novu kuću za koju si radio/la toliko dugo?

Nasuprot tome, veselje je bezuslovna obaveza da budemo srećni i da se zabavimo u trenutku uprkos izazovima života. Lako se pokreće radosna aktivnost kao što su smeh, ples, pevanje i igranje. To je čisto fizička pojava, dok je sreća koncept uma. Veselje je osnova Smeha Yoge. Tokom perioda veselja, odvijaju se fiziološke i biohemijske promene koje pružaju osećaj blagostanja, u potpunosti menjaju negativne prognoze o životu i njenim izazovima.

Ako se ne možeš smejati, dovedi svoje telo u Smeh klub i tvoj um će shvatiti. – Smeh klub

Smeh može biti programiran u tvoje telo

Jeste li znali da mi zapravo možemo naučiti da se smejemo? Naše telo i um mogu biti obučeni da se smeju po volji. To je kao da učiš da voziš bicikl. Jednom kada naučite, vi nikada ne zaboravite, baš kao i bilo koje druge veštine.

Ponavljanje je majka svih veština. Ponavljanje bilo kojeg telesnog ponašanja tokom vremena dovodi do stvaranje odgovarajuće emocije u umu. Mozak razvija nova neuronske kola za određenu telo-um aktivnost koja se ponavlja iznova i iznova.

Prema principima neuro-lingvističkog udruženja i naučnim istraživanjima, postoji veoma mala razlika između razmišljanja o tome da radite nešto i da stvarno to i radite. Misli u umu, bilo stvarne ili imaginarne, proizvode slične fiziološke promene u telu. Kada se određeni skup iskustava ponavlja iznova i iznova, telo razvija “refleks kolena” reakcija koja se pokreće bez uplitanja racionalnog razmišljan. To se zove uslovljavanje.  

Eksperiment ruskog naučnik Pavlova, sa psima, je klasičan primer uslovljavanja.Svaki put kada bi dao hranu psima, on bi zvonio. Posle nekoliko dana ponavljanja istog procesa, psi su razvili vezu između  zvona (fizičko senzornog iskustva) i hrane. Nakon nekog vremena, on je prestao da daje hranu za pse i samo zazvonio. On je tako otkrio da kada zvoni zvono, čak i u nedostatku hrane, dolazilo je do lučenja pljuvačke u ustima i želudačnog soka u stomak, kao da je bilo hrane.

Mozak može biti prevaren od strane tih uslovnih refleksa. Pre nego što mozak može svesno da racionalizuje i misli, telo počinje reagovati. U svakodnevnom životu, ovaj uslov se dešava tokom i pozitivnih i negativnih iskustava. Repetitivno iskustvo bilo koje vrste može dovesti do automatski uslovljenog odgovora.

U smeh klubovima, članovi razvijaju pozitivno uslovljavanje radosti i telesnog iskustva smeha radeći Smeh Joga vežbe tokom određenog vremenskog perioda. Pljeskanje u ritmu, pevajući Ho Ho Ha Ha u glas, i pozitivne afirmacije kao što su “veoma dobar, odličan jeeee”, su neki primeri telesnog izraza radosti koji se više puta ponavljaju u Smeh klubovima. Ponavljanjem ovih Smeh vežbi, mozak razvija nove neuronske veze za proizvodnju srećnih neuropeptida i hormona u telu. U NLP, vežba gde jezik izaziva takve telesne reakcije se zove “Sidro”. Izvođenjem radosne akcije sidra sa telom, um može da iskusi emocije radosti, zajedno sa hemijskim reakcijama koje aktivira.

Smeh bezz razloga - smeh snaga izdaha
Smeh- snaga izdaha

Umetnost disanja

Disanje je od suštinskog značaja za naš život. Bilo bi teško da opstanemo ako bi smo prestali disati čak i na nekoliko minuta. Sa medicinske tačke gledišta, ova vitalna i životna sila u našem dahu je kiseonik. Osnosno iz perspektive joge, ‘Životna’ snaga energije koja teče u telo iz kosmičkih energijskih polja.

Dr Otto Warburg, dobitnik Nobelove nagrade, rekao je da je jedan od osnovnih razloga za nastajanja bolesti nedostatak kiseonika u ćelijama tela. To je zato što mi ne dišemo pravilno. Zbog stresa i negativnog mentalnog stanja, naše disanje postaje plitko i neredovno. To dovodi do nedostatka kiseonika i akumulacije ugljen-dioksida u krvi, što dalje izaziva anksioznost, stres i emocionalne reakcije.

Kako do više kiseonika kroz smeh i pranayame

Tokom inhalacije, udišemo 500 do 700 ml vazduha i gotovo isto toliko izdišemo. To se zove Tidal jačina. Ali postoji ogromna količina preostalog vazduha u našim plućima koji iznosi skoro 2500 do 2800 ml. Ovaj zaostali vazduh je ustajao i uglavnom ima više ugljen-dioksida. Joga ističe da tajna dobrog zdravlja leži u dugom izdisaju. Izdisanje treba da bude duže od udisanja jer time oslobađamo nešto od preostalog vazduha iz pluća i omogućavamo više svežeg vazduha i kiseonika za naredni ciklus disanja. To se može efikasno raditi kontrakcijom abdominalnih/trbušnih mišića i gurajući dijafragmu ka van.

Kombinujte ovo sa smehom, i to postaje najlakši i najbolji način da se reguliše disanje, i poboljša snabdevanje kiseonikom.

Smeh bez razloga um disanje
Smeh – radosno disanje

Um i disanje

Očigledno je da naše stanje uma direktno utiče na naše disanje. Kada ste uznemireni ili pod stresom, dolazi do promene disanja. Disanje postaje brže, pliće i neregularno. Kada smo opušteni postaje dublje i sporije. Ova jedinstvena dvostruka osobina disanja je kontrolisana od strane naše podsvesti. Disanje je jedina funkcija autonomnog nervnog sistema koji se može regulisati svesno ili menjati. Dokazano je da ako mi namerno usporimo naše disanje, i  dublje dišemo pomoću dijafragme, doživečemo i smirenost i um će biti opušten. Dakle, menjanjem načina na koji dišete, možete da promenite svoje stanje uma.